Toplotni talas u Geoxu Ekstremno teški radni uslovi u letnjim mesecima u fabrici Geox u Vranju

Na našem portalu smo u nekoliko navrata pisali o teškoj eksploataciji radništva u tvornici talijanskog obućarskog brenda Geox u gradu Vranju, još jednoj u nizu stranih investicija koje je u Srbiju dovukao kompradorski antiradnički premijer Aleksandar Vučić. S ciljem solidariziranja s radnicima u Vranju, prije nekoliko mjeseci smo u Zagrebu zajedno s Novim sindikatom organizirali press konferenciju u blizini Geoxova dućana, na kojoj smo i prolaznicima dijelili letke. Kako bismo pratili aktualnu situaciju, ovim putem prenosimo tekst “Toplotni talas u Geoxu” sa proradničkog portala Mašina iz Srbije.

Nezadovoljstvo radnica i radnika fabrike Geox u Vranju je ponovo na visokom nivou. Inače izuzetno teški radni uslovi, na visokim letnjim temperaturama postaju nepodnošljivi. U prethodne dve nedelje više od dvadeset radnica i radnika je kolabiralo na radnim mestima u ovoj fabrici.

Prošle jeseni smo pisali o nehumanim uslovima rada u italijanskoj fabrici obuće Geox u Vranju. Izveštaj kampanje “Abiti Puliti” iz aprila ove godine registrovao je izvesna poboljšanja radnih uslova, ali i svedočanstva radnika o daljim neregularnostima.

Vranjske novine su 30. jula objavile vest da je u jednom danu hitna pomoć intervenisala osam puta zbrinjavajući radnike fabrike. Po svedočanstvu radnika koje smo kontaktirali: “U prethodnih 15-ak dana, u toku radnog vremena, kolabirala su 23 radnika i radnice.”

Nefunkiconalan klima uređaj i nedostatak adekvatne ventilacije na visokim letnjim temperaturama čine da uslovi rada u Geox-u testiraju granice fizičke izdržljivosti.

“Radimo kao u snu, omamljeni od isparenja lepkova i od vrućine. U hali nema dovoljno kiseonika i cela mikro klima je nezdrava za rad”, kaže jedan od radnika.

Inače izuzetno teški radni uslovi, na visokim letnjim temperaturama postaju nepodnošljivi. U prethodne dve nedelje više od dvadeset radnica i radnika je kolabiralo na radnim mestima u ovoj fabrici.

Reagujući na pritužbe radnika, sindikat Nezavisnost sredinom prošle sedmice je zahtevao hitan sastanak sa upravom Geox-a, kojem je, pored njihovih predstavnika, trebalo kao posmatrači da prisustvuju i delegati Clean Clothes Campaign (CCC). Ova međunarodna inicijativa koja se bavi poboljšanjem radnih uslova u proizvodnim lancima industrije obuće i odevnih predmeta već skoro godinu dana je angažovana na pomoći radnicima fabrike Geox u ostvarivanju njihovih prava. Prema rečima Milorada Panovića iz Nezavisnosti: “Zahtev za sastanak je prvobitno odobren, zatim naprečac otkazan. Mi smo se upravi Geox-a obratili pismeno, a odbijeni smo telefonom. Sastanak sa nama je tim putem nezvanično odložen za početak avgusta. Poslodavac je pristao da se u petak sastane sa delegatima CCC-a, a ostaje dilema zašto sastanku nisu mogli da prisustvuju i predstavnici sindikata Nezavisnost? Šta se krije iza takve odluke?”

Na pitanje kakva je do sada bila saradnja sa menadžmentom Geox-a, Panović odgovara: “O kakvoj saradnji može da se priča? Imali smo jedan sastanak sa predstavnicima kompanije gde smo konstatovali nepravilnosti na pojedinim radnim mestima. Postigli smo dogovor da se te nepravilnosti isprave i da se radnicima obezbedi propisana zaštita na radnom mestu. Sudeći po rukama radnika koji rade na tim pozicijama u Geox-u, ni nakon mesec dana ništa nije učinjeno po tom pitanju. Činjenica da su odbili da se sastanu sa nama u petak dovoljno govori o njihovim namerama.”

“Povodom žalbi radnika na uslove rada usled nedostatka klimatizacije i adekvatnog ventilacionog sistema poslali smo zahtev inspekciji rada koja je konstatovala da su uslovi rada u fabrici optimalni. Naše je pitanje zašto radnici padaju u nesvest ako je tako? – podvlači Panović.”

Uz saglasnost sindikata, delegati CCC-a su se u petak sastali sa upravom Geox-a. Sastanku su prisustvovali Tomislav Kiš, generalni sekretar Novog Sindikata iz Hrvatske i predstavnik CCC-a, i Bojana Tamindžija predstavnica CCC-a za Srbiju.

“Menadžment kompanije je uglavnom ublažavao navode radnika i trudio se da pokaže da sa njihove strane postoji dobra volja za rešavanje trenutnih problema u fabrici. Evidentno je da se radilo na dodatnom snabdevanju vodom, što je takođe bio problem, međutim kilmatizovanje i ventilacija ostaju nerešeni do kraja jula. Ostaje pitanje šta se do sada čekalo i kako će radnici Geoxa preživeti narednih dvadesetak dana.” – kaže Tomislav Kiš.

Ispred CCC-a naglašavaju da poštuju što je kompanija primila njihovu delegaciju, ali podvlače da izbegavanje suočavanja sa jedinim legitimnim predstavnicima radnika – sindikatom – ne ide u prilog tvrdnjama kompanije da su spremni da rešavaju probleme.

Nakon sastanka s menadžmentom, predstavnici CCC-a su se sastali sa radnicima Geoxa i predstavnicima sindikata Nezavisnost, koji su jednoglasno, nasuprot tvrdnjama kompanije, ponovili sve svoje pritužbe. Radnici tvrde da su temperature daleko iznad optimalnih, da im je zabranjen pristup toaletu posle 14 časova, da nema dovoljno sredstava za higijenu, ali i da je pre svega ophođenje nadređenih ono što najviše vređa njihovo dostojanstvo.

Ovde su se dve strane dogovorile na račun i za račun treće strane i u njeno ime. Tu mislim na Vladu Republike Srbije i kompaniju Geox, dok radnike niko ništa nije pitao.

“Radnice i radnici Geox-a ne traže ništa više nego pravo na dostojanstven rad. Ukoliko im strana kompanija, čije je poslovanje izdašno pomognuto budžetskim novcem Republike Srbije, to pravo ne samo osporava, nego im uskraćuje i borbu za to pravo delegitimišući delovanje sindikata, postavlja se logično pitanje ko sve za to treba da snosi odgovornost?” – rekla je za Mašinu Bojana Tamindžija.

Tomislav Kiš je u nastavku napomenuo: “Ovde su se dve strane dogovorile na račun i za račun treće strane i u njeno ime. Tu mislim na Vladu Republike Srbije i kompaniju Geox, dok radnike niko ništa nije pitao. U situaciji gde nema volje da se ostvari socijalni dijalog problemi će se kontinuirano nastavljati sve dok se taj dijalog ne uspostavi. Zaobilaženje sindikata kao legitimnog predstavnika radnika je loš potez i u budućnosti stvara mogućnosti za socijalne nemire, koji će se neminovno prije ili kasnije desiti, ako se ovako nastavi, i koji će imati štetne posledice za sve tri strane.”

Sudeći po tvrdnjama poslovodstva, pred radnicima Geox-a je još dvadesetak vrelih julskih dana koje treba provesti bez klimatizacije. Da li će broj radnika koji usled neadekvatnih uslova rada kolabiraju naterati poslodavce i državu da reaguju efikasnije, ili, kako se pita jedna od radnica Geox-a:
Je l’ oni čekaju da neko ovde umre pa da reaguju?